Građanski izveštaj analize Programa zaštite vazduha 2030 za grad Valjevo
Višegodišnja borba za očuvanje kvaliteta vazduha u Valjevu nastavlja se s nizom prepreka i izazova, uprkos donošenju različitih programa i regulativa u cilju smanjenja emisija štetnih materija. Od usvajanja Programa zaštite vazduha 2030 do sinhronizacije sa lokalnim politikama zaštite vazduha, napore lokalne samouprave prate neuspeh u ostvarivanju merljivih rezultata. Iako je donošenjem Programa zaštite vazduha 2030, Srbija pokazala posvećenost zaštiti vazduha, nedostatak adekvatne implementacije je više nego očigledan. Iako su postavljeni jasni scenariji koji treba da dovedu do željenog ishoda, brojne neusaglašenosti i nedostatak efikasnog nadzora dovode do toga da je grad Valjevo u 2024. godini bio najzagađeniji grad u svetu po EU indeksu kvaliteta vazduha, dva puta.
Unapređenje kvaliteta vazduha u Valjevu zavisi od sprovođenja Programa, Plana kvaliteta vazduha, primene zakonskih regulativa, Programa kontrole kvaliteta vazduha, NERP-a, ali i od adekvatne strategije smanjenja emisija iz postojećih individualnih ložišta kojima građani upravljaju. Međutim, pored značajnih finansijskih sredstava koja su izdvojena za ove svrhe, nedostatak koordinacije i dugoročne vizije dovodi do toga da se očekivani rezultati ne ostvaruju. Iako su javni pozivi za projekte smanjenja zagađenja vazduha privukli značajna sredstva, nedostatak efikasnog praćenja realizacije u trošenju budžetskih sredstava stvaraju sumnju u efikasnost ovih inicijativa. Bez jasnih indikatora i evaluacionih mehanizama, teško je oceniti stvarne rezultate ovih programa. Dok se stanje može delimično pripisati industrijskim emisijama, primarno HK Krušik, najvažnije emisije dolaze iz individualnih ložišta u stvaranju čestičnog zagađenja i preciznim mapiranjem energenata koji se konzumiraju.
Plan kvaliteta vazduha je doživeo svoj treći nacrt i još uvek nije usvojen. Na događaju Climathon Valjevo postoji kontinuiran zaključak o donošenju i implementaciji koji se ponavalja tri godina za redom, kao najvažnijem instrumentu za smanjenje aerozagađenja, ali to nije dovoljno snažan mehanizam čak i ako su najviši predstavnici EU za zaštitu životne sredine ukazali na značaj rešavanja problema. Lokalna vlast uverava Valjevce da je u poslednjih tri godine zamenjno oko 600 kotlova, i to prenose lokalni mediji sve češće. Međutim, prateći izveštaje Javnih poziva, taj podatak ne ukazuje na istinitost. Ruku na srce, čak i da je zamenjen taj broj, ne bismo znali od kog broja kotlova koja se nalaze u upotrebi kod građana Valjeva – da oduzmemo, jer ne postoji izrađen katastar individualnih ložišta, dok rezultati istraživanja koja su sprovedena pri izradi Plana kvaliteta vazduha ne prikazuju tačnu, ili približno tačnu cifru. Nikako, ni koji energenti se koriste u domaćinstvima.
Nedostatak adekvatnog inspekcijskog nadzora i nedovoljno efikasan monitoring sistem često dovode do nedostatka pouzdanih podataka i neadekvatne reakcije na probleme zagađenja. Sa tim u vezi, Hk Krušik nije prepoznat u planu inspekcijskog nadzora u 2024. Godini, iako je 2023. Godine kažnjen od strane Privrednog suda u Valjevu za prekomerno emitovanje zagađujućih materija. Plan inspekcijskog nadzora takođe ne prepoznaje kompanije/gigante koji posluju na teritoriji grada više od godinu dana, a dolaze iz EU i Kine.
U celini, uprkos naporima lokalne samouprave i donosioca odluka, borba za čistiji vazduh u Valjevu ostaje izazovna i zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje adekvatnu regulativu, transparentnu implementaciju, i aktivno učešće lokalne zajednice – jednaku participaciju građana. Bez toga, napredak će ostati nedovoljan, a građani će i dalje trpeti posledice aerozagađenja, od kojih u Srbiji po izveštaju Evropske agencija za zaštitu životne sredine prevremeno izgubi život oko 17.000 osoba, dok po procenama SZO u Valjevu svake godine prevremeno izgube život 242. osobe.
Izveštaj možete preuzeti OVDE
