Više od 50.000 online korisnika iz 26 zemalja širom sveta učestvovalo je u anketi za potrebe izveštaja o trendovima u svetu digitalnog konzumiranja vesti. Izveštaj je realizovao Rojtersov institut za novinarstvo.
Istraživanje je pokazala da za osobe mlađe od 45 godina, online vesti su značajnije od televizijskih, dok su u starosnoj grupi od 18 do 24 godine društveni mediji prvi put postali značajniji od TV-a.
Neki od najvažnijih trendova koji se pominju u izveštaju su ugroženost neometanog funkcionisanja biznis modela kroz medije, rast upotrebe društvenih platformi, prelazak na mobilne uređaje i neprihvatanje online oglašavanja.
U izveštaju se navodi da mnogo korisnika i dalje pristupa informacijama putem televizije, radija ili štampanih medija, ali to uveliko zavisi od starosne grupe. Razlika u konzumiranju vesti u zavisnosti od starosne dobi i pola značajni su pokazatelji za novinske organizacije u trenucima kada prave distributivne strategije i agende kako bi povećali angažman svojih korisnika na web stranicama i društvenim mrežama.
Društvene mreže su za pristup vestima posebno važne u Grčkoj, Mađarskoj i Brazilu. Istraživanje je pokazalo da žene češće od muškaraca koriste društvene mreže kako bi pronašle vesti, dok ređe direktno posećuju web stranice ili koriste aplikacije.
Kao i u 2015. godini, Facebook ostaje dominantan u sferi društvenih mreža. Ukupno 44 posto ispitanika izjavilo je da Facebook koristi zbog vesti. Dok Twitter ostaje važan izvor informacija novinarima, političarima i, generalno, ljudima koji učestalo prate vesti.
Društvene mreže nisu značajne samo za pronalaženje vesti, već i za otvaranje diskusija i širenje informacija.
Poverenje u medije je najveće u Finskoj (65 posto), a najmanje u Grčkoj (20 posto). Gotovo svuda, mlađi ljudi manje veruju u medije od starijih. Tako je u Nemačkoj, na primer, 55 posto ispitanika starijih od 35 godina izjavilo da veruju vestima. Dok je u grupi mlađih od 35 taj procenat pao na 41.
Ekonomski problemi mnogih izdavača pogoršani su zbog upotrebe ad-blockinga. U Japanu 10 posto korisnika blokira reklame na internetu, a u Poljskoj 38 posto korisnika.
Veća upotreba ad-blockinga zabeležena je među ljudima mlađim od 35 godina, koji i najviše konzumiraju vesti. Samo osam posto korisnika pametnih telefona blokira reklame. Dok oko trećina ispitanika planira instalirati ad-blocker na svojim mobilnim uređajima.
Mnogi korisnici digitalnog sadržaja i dalje odbijaju da plaćaju za online vesti, posebno u engleskom govornom području.
S druge strane, u manjim zemljama, zbog jezičkih barijera, ljudi su dvaput spremniji da plate za sadržaj. Prosečna cena za ove usluge najviša je u Velikoj Britaniji, SAD, Australiji i u nordijskim zemljama, gde su pretplate uobičajene.
Izvor: Digital News Report 2016
