Brisel, 03. oktobar 2016. – Hrvatska je jedna od 19 zemalja Evropske unije kojoj je Komisija uputila upozorenje zbog toga što još nisu u nacionalno zakonodavstvo prenele direktivu čiji je cilj smanjiti troškove izgradnje širokopojasne mreže za 30 posto.
Evropska komisija je u martu 2013. predložila niz mera s ciljem da se troškovi uspostavljanja komunikacijskih mreža velike brzine smanje za 30 posto. Građevinski radovi, poput kopanja kanala za polaganje kablova čine i do 80 posto troškova izgradnje infrastukture za superbrzi internet.
Sve države članice trebale su do 1. januara 2016. preneti Direktivu u nacionalno zakonodavstvo. Njih 19 koje to još nisu učinile dobile su poslednje upozorenje.
To su Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Latvija, Litvanija , Luksemburg, Holandija, Portugal, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija.
One sada imaju rok od dva meseca u kojem mogu obavestiti Komisiju o merama koje su preduzele za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravom EU, a u protivnom Komisija može odlučiti da ih, u skladu s pravilima EU o povredama propisa, uputi Sudu EU, kao i da predloži novčane kazne.
Pravilima o smanjenju troškova podstiču se strateški ciljevi u području povezivosti koje je Komisija nedavno predložila: do 2025. svi glavni pokretači socioekonomskog razvoja, kao što su škole, univerziteti, istraživački centri, saobraćajna čvorišta, svi javni pružaoci usluga, kao što su bolnice i uprave, preduzeća koja se oslanjaju na digitalne tehnologije trebali bi imati pristup vrlo visokoj, gigabitnoj, konekciji (koja korisnicima omogućava download/upload 1 gigabita podataka u sekundi).
Svim evropskim domaćinstvima, u ruralnim ili gradskim područjima, trebala bi biti dostupna konekcija s brzinom preuzimanja od najmanje 100 Mbps, s mogućnošću prelaska na Gbps, a sva gradska područja i veće saobraćajnice i železničke linije trebali bi imati neprekinutu konekciju za 5G, petu generaciju sistema bežične komunikacije.
