Naslovna Naslovna Procvat firmi za transfer novca

Procvat firmi za transfer novca

240
0

Preduzetnička ulaganja – start-ap firme – osvajaju sektor transfera novca u inostranstvu preko interneta, i nude jeftinije i brže usluge od banaka i nekolicine aktera u ovom lukrativnom sektoru.

Prema proceni Svetske banke, reč je o velikom novcu, budući da su u 2014. pojedinci iz jedne u drugu zemlju prebacili 600 milijardi dolara, a iznos će dodatno rasti usled velikih migracija. Prenos novca u preduzećima je znatno veći. Ova tema je značajna i za Srbiju, koja godišnje dobije 3,66 milijardi dolara, prema podacima UN, i one čine 8% bruto domaćeg proizvoda.

Od 600 milijardi dolara, transakcije preko interneta čine samo 5%, dok se ostalo odvija u prostorijama banaka, pošta i drugih institucija.

Tržište transfera novca za mala i srednja preduzeća u inostranstvo procenuje se na 5.000 milijardi dolara.

Prosečni troškovi prenosa novca iznose 7,68%, pri čemu banke uzimaju 10,96%, dok specijalizovane firme poput Vestern juniona (Western Union) i Mani grama (MoneyGram) uzimaju 6,59% iznosa transakcije, pokazuju podaici Svetske banke.

Jeftiniji smo do 9 puta od banke“, rekao je za AFP Travet Hinrikus (Traavet) osnivač Transfer vajza (TransferWise), start-ap firme iz Londona za transfer novca, čiji naziv u prevodu znači pametan transfer. Ova firma osnovana 2011. zabeležila je munjevit rast i danas zapošljava 400 osoba i omogućava slanje novca iz 36 zemalja. Svakog meseca preko sistema ove firme prebaci se 700 miliona evra

Trasnsfer vajz je osvojio 2% tržišta Velike Britanije, i sada računa na Francusku.

To je veoma važno tržište za nas. Jaka je veza između Francuske i Velike Britanije, mnogi Francuzi žive u Londonu, a i mnogo malih i srednjih preduzeća iz Francuske tamo radi“, naveo je Hinrikus.

Ovaj Estonijac koji je nekada radio za sistem internet komunikacije Skajp (Skype) zamisao da osnuje firmu za transfer novca dobio je kada se preselio u London, ali je i dalje dobijao novac u evrima od Skajpa. Tada je sreo sunarodnika Krista Kermana (Kaarmann), koji je platu primao u funtama, ali je morao da šalje evre u Estoniju. Odlučili su da direktno jedan drugom menjaju devize, i to je osnova Transfer vajza.

“Banke naplaćuju skrivene troškove u vezi sa deviznim kursom, i to između 4 i 5%. Mi imamo najmanje moguće troškove. Cilj nam je da pojedincima širom sveta omogućimo da šalju novac po veoma niskim troškovima i veoma brzo“, rekao je Hinrikus, čiji start-ap je procenjen na vrenost od jedne milijarde dolara.

Ova firma još nije isplativa, ali prolazi kroz rast od 15 do 20% mesečno i privukla je čuvene investitore poput milijardera Ričarda Brensona ili Gzavije Nil (Xavier Niel).

Jednostavan model: smanjiti marže

Transfer novca je poželjan sektor. Ovog leta je kompanija za prenos novca preko interneta Pejpal (Paypal) preuzeo Ksum (Xoom), američku kopaniju za međunarodni transfer novca po ceni od 890 miliona dolara.

Francuski Pejtop (Paytop) osnovan je 2012. i danas radi u 138 zemalja, omogućava podizanje novca na 50.000 mesta i ima protok od 25 miliona evra.

Model rada ovih start-apova u sektoru finansija, takozvanih finteh kompanija, veoma je jednostavan i počiva na smanjenju velikih marži zahvaljujući internet modelu koji je jeftiniji od agencija. U ovom sektoru ima malo kompanija, a najpoznatiji Vestern junion (Western Union) drži 15% tržišta.

Britanski start-ap Azimo se povezao sa društvenom mrežom Fejsbuk (Facebook) kako bi omogućio transfer novca preko te mreže.

Start-apovi u finansijama su načinili potres u industriji i drastično smanjili troškove“, rekao je ovog meseca direktor te firme Majkl Kent (Michael) u jednom novinskom tekstu, ocenivši da je ovaj sektor na prekretnici.

Firma Vorld remit (WorldRemit), takođe iz Britanije, razvila se zahvaljujući migrantima, posebno onima sa afričkog kontinenta, koji prema podacima Svetske banke plaćaju najviše troškove.

Svetska banka, koja se sa zemljama Grupe 20 angažovala za s,anjenje troškova za transfer novca, koji su visoki i oštećuju radnike na radu u inostranstvu, planirala je smanjenje troškova na 5% u 2014. Troškovi su i dalje viši od tog cilja uprkos pojavi velikog broja start apova, pre svega zbog pooštravanja propisa.

Izvor: Dijalog Net

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here